Rat spaja nespojivo iliti moj “drugar” je postao manijak…

Do bombardovanja sam bio uzoran student. Tehnološki, u prvom upisnom roku vrlo lako upao na budžet, za slučaj da ne znate. Jeste da je mi je to bila prva godina studija, ali sam sve predispitne obaveze, vežbe i kolokvijume, izvršavao na vreme. I to ne tako loše, u smislu ocena dobijenih na istim.

Ekipa iz kraja sa kojom sam se družio se raspala i pre bombardovanja. To je valjda stvar odrastanja i zamene školske klupe sa sedištem u amfiteatru. Onda je došlo bombardovanje i situacija da ekipu ne biraš sam, već da ti se ekipa igrom slučaja sama nametne.

Moj nerazdvojni drug tih dana postaje za sada neimonovani lik koji je imao u to vreme problematičnu prošlost. Što bi se reklo tv žargonom – od ranije je bio poznat policiji. Navijač Voždovca. Ali, to je bilo normalno za generaciju koja je tinejdžerske dane devedesetih provodila u naselju Braće Jerković u Beogradu. Jedna od okolnosti našeg zbližavanja je i ta što je živeo u ulazu do mene.

Par godina je stariji od mene i znali smo se od ranije, čak smo u osnovnoj školi išli jednu školsku godinu u isto odeljenje. Ali se nikada nismo puno družili. Kako je vreme prolazilo, prešli smo na ćao – ćao. Sve do marta ’99. kada smo tih “ratnih” dana prošli kroz niz avantura. Nisu bile nimalo bezazlene, i iz ove perspektive se ne bih usudio da prolazim kroz isto. Ali u poređenju sa momcima koji su u to vreme aktivno učestvovali u borbenim dejstvima, te naše avanture su izgledale kao zafrkavanje dvojice mladića željnih adrenalina.

Posle bombardovanja se razdvajamo, svako odlazi na svoju stranu. Ja se, ispostaviće se bezuspešno, vraćam tehnologiji dok se on seli u drugi grad u potrazi za poslovima fizikalisanja na gradilištu. Što se mene tiče, gubi mu se svaki trag.

Četrnaest godina kasnije nabasam na članak iz crne hronike pod naslovom: uhapšen u tom drugom gradu zbog seksualnog zlostavljanja petogodišnjeg deteta.

Priveden je zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje nad petogodišnjim detetom. Iz policije su naveli da je u pitanju povratnik u vršenju istog krivičnog dela.

I dalje sam u šoku, ne mogu da verujem…

Svi mi koji smo odrasli u gradu bili smo svakodnevno u kontaktu sa ulicom. Za sve nas važi da je moglo na kraju da bude ovako ili onako. Ko nije pogledao, preporučujem film Efekat leptira. Film govori o životu drugara i drugarice koji se odvija po nekoliko potpuno različitih scenarija. Na kraju se zapitaš šta bi bilo kad bi bilo…