Dobro, realnost je takva. Svidelo se to nama ili ne.

Međutim, imao sam utisak da će se političari držati Kosova do iznemoglosti. A onda sam shvatio (do duše tek malo pre, koju godinu kasnije) da su se i oni de facto predali i povinovali situaciji na terenu. Sledi eksplikacija.

Do 2012. godine je bilo upražnjeno jedno mesto u kalendaru državnih praznika Republike Srbije koji se praznuju neradno. I državni činovnici donesoše odluku da daju sebi još jedan slobodan dan u godini, kao da i ovako nešto puno rade… Bio sam spreman da se kladim da će to biti Vidovdan i mislim da je izlišno objašnjavati išta oko tog datuma i kosovskog mita koji ide uz njega. I baš taj kosovski mit bi leg’o kao kec na jedan’est političarima koji non-stop guslaju/guslaše o Kosovu. Ali ne lezi vraže. Izabran je dan kada je Nemačka kapitulirala u Prvom velikom ratu, 11. novembar.

Do duše, verovatno niste ni znali da se Vidovdan kod nas i vodi kao državni praznik koji se proslavlja neradno, kada se klincima dodeljuju đačke knjižice. U prevodu – ništa posebno, kao i da nije državni već verski praznik kada SPC obeležava Svetog Vida. Isto važi i za Dan pobede iliti Dan Evrope, 9. maj koji se u Srbiji “praznuje” radno, dok se u Rusiji praznuje neradno, uz tradicionalnu vojnu paradu u Moskvi.

Pametnom dosta.